5/25/2015
Unknown
Povećanje mišićne mase uz dodatak belančevina.
Za povećanje, održavanje i učvršćivanje mišića, pogotovo u fazi intenzivnog opterećenja, biološki visokovredne belančevine su apsolutno nužne! Proteini (= belančevine ) su pored vode osnovni sastojak tela i nalaze se u mišićima, koži, enzimima, kosi itd. Proteini su najvažniji gradivni sastojak našeg tela. Kako se proteini i njihov pojedinačni sastojak, aminokiseline, ne mogu uskladištiti moraju se redovito uzimati sa prehranom. Osim toga, intenzivno opterećenje mišića na treningu vodi do povećane potrebe za proteinima. Proteinska potreba po kilogramu telesne težine:
Nesportisti: 0,8 g
Sportisti rekreativci: 1,5 g
Teretana / vrhunski sport: 1,8 g - 2,5 g
Do 20 različitih aminokiselina deluje u izgradnji proteina iz hrane pa tako i telesnih proteina. U procesu probave proteini se razgrađuju na peptidne lance, a zatim na pojedinačne aminokiseline koje telo apsorbuje. Kako bismo izgradili određenu telesnu belančevinu, moramo dobiti određene aminokiseline u pravo vreme, i u pravim količinama. Nedostaje li samo jedna aminokiselina, iako su sve ostale prisutne u velikim količinama, izgradnja proteina je narušena.
Postoji 8 esencijalnih aminokiselina: Leucin, Isoleucin, Valin, Lvsin, Methionin, Threonin, Trvptophan i Phenvlalanin. One se moraju uzeti sa prehranom. One isto tako određuju biološku vrednost belančevina i time njihov kvalitet. Postoji još 12 neesencijalnih aminokiselina koje su za telo takođe važne, ali ih ono i samo može proizvoditi.
Belančevine koje imaju svih 8 esencijalnih aminokiselina nazivamo biološki visoko vrednim belančevinama.
Sto je biološka vrednost veća, veća je efikasnost izgradnje mišićnog tkiva.
Izvori belančevina (sa visokom biološkom vrednosti) su meso, riba, jaja i mlečni proizvodi.
Aminokiseline
Proteini se najčešće vare od 2 do 4 sata, dakle dosta sporo. Razbijemo li proteine u mikropeptide (2-5 aminokiselina) i pojedinačne slobodne aminokiseline, onda se to vreme smanji na 30 - 60 minuta. Po tome vidimo da aminokiseline, za razliku od proteina, u organizmu stoje na raspolaganju puno brže i organizam je puno manje opterećen. To je svakako odlučujuća prednost aminokiselina, koje su
proizvedene za specifične prehrambene potrebe vrhunskih sportista.
Ugljeni hidrati
Ugljeni hidrati dolaze u bazičnoj prehrani u različitim formama (hleb, voće, povrće, testenina). Ovi izvori ugljenih hidrata su za sportiste od različitih vrednosti. U pravilu su svi ugljeni hidrati građeni iz saharida. Razlikujemo 3 vrste ugljenih hidrata:
jednostavni šećeri - monosaharidi (fruktoza, glukoza, galaktoza)
dvosložni šećeri - disaharidi (saharoza, laktoza, maltoza)
višesložni šećeri - oligosaharidi i polisaharidi (maltodekstrin, skrob)
Ova podela je bitna za brzinu kojom se ugljeni hidrati apsorbuju. Što je lanac duži, duže traje i njihova razgradnja i apsorpcija.
Monosaharidi se sastoje od samo jedne molekule, najbrže ulaze u krv i mogu biti brzo upotrebljeni kao energija. Pri tome glukoza (grožđani šećer) i galaktoza čine to brže od fruktoze (voćni šećer).
Disaharidi se sastoje od 2 molekule, kao npr. saharoza. Uz pomoć enzima, disaharidi (laktoza, saharoza, maltoza i izomaltoza) se razgrađuju u monosaharide kako bi mogli biti upotrebljeni kao energija.
Kako kompleksni ugljeni hidrati ( kao skrob i maltodekstrin ) postepeno budu razgrađeni u osnovne gradivne čestice, njihova apsorpcija traje duže, pa tako i njihovo pretvaranje u energiju traje duže nego kod jednostavnih ugljenih hidrata. Upravo zbog te osobine, kompleksni ugljeni hidrati su važni kod dužih faza treninga ili jednostavno drugog dela treninga, jer ostaje duze vreme na optimalnom nivou. Energija je osigurana na duzi rok, pa tako belančevine iz mišića su pošteđena od pretvaranja u energiju, a maksimalno sportsko dostignuće poboljšano.
Za povećanje, održavanje i učvršćivanje mišića, pogotovo u fazi intenzivnog opterećenja, biološki visokovredne belančevine su apsolutno nužne! Proteini (= belančevine ) su pored vode osnovni sastojak tela i nalaze se u mišićima, koži, enzimima, kosi itd. Proteini su najvažniji gradivni sastojak našeg tela. Kako se proteini i njihov pojedinačni sastojak, aminokiseline, ne mogu uskladištiti moraju se redovito uzimati sa prehranom. Osim toga, intenzivno opterećenje mišića na treningu vodi do povećane potrebe za proteinima. Proteinska potreba po kilogramu telesne težine:Nesportisti: 0,8 g
Sportisti rekreativci: 1,5 g
Teretana / vrhunski sport: 1,8 g - 2,5 g
Do 20 različitih aminokiselina deluje u izgradnji proteina iz hrane pa tako i telesnih proteina. U procesu probave proteini se razgrađuju na peptidne lance, a zatim na pojedinačne aminokiseline koje telo apsorbuje. Kako bismo izgradili određenu telesnu belančevinu, moramo dobiti određene aminokiseline u pravo vreme, i u pravim količinama. Nedostaje li samo jedna aminokiselina, iako su sve ostale prisutne u velikim količinama, izgradnja proteina je narušena.
Postoji 8 esencijalnih aminokiselina: Leucin, Isoleucin, Valin, Lvsin, Methionin, Threonin, Trvptophan i Phenvlalanin. One se moraju uzeti sa prehranom. One isto tako određuju biološku vrednost belančevina i time njihov kvalitet. Postoji još 12 neesencijalnih aminokiselina koje su za telo takođe važne, ali ih ono i samo može proizvoditi.
Belančevine koje imaju svih 8 esencijalnih aminokiselina nazivamo biološki visoko vrednim belančevinama.
Sto je biološka vrednost veća, veća je efikasnost izgradnje mišićnog tkiva.
Izvori belančevina (sa visokom biološkom vrednosti) su meso, riba, jaja i mlečni proizvodi.
Aminokiseline
Proteini se najčešće vare od 2 do 4 sata, dakle dosta sporo. Razbijemo li proteine u mikropeptide (2-5 aminokiselina) i pojedinačne slobodne aminokiseline, onda se to vreme smanji na 30 - 60 minuta. Po tome vidimo da aminokiseline, za razliku od proteina, u organizmu stoje na raspolaganju puno brže i organizam je puno manje opterećen. To je svakako odlučujuća prednost aminokiselina, koje su
proizvedene za specifične prehrambene potrebe vrhunskih sportista.
Ugljeni hidrati
Ugljeni hidrati dolaze u bazičnoj prehrani u različitim formama (hleb, voće, povrće, testenina). Ovi izvori ugljenih hidrata su za sportiste od različitih vrednosti. U pravilu su svi ugljeni hidrati građeni iz saharida. Razlikujemo 3 vrste ugljenih hidrata:
jednostavni šećeri - monosaharidi (fruktoza, glukoza, galaktoza)
dvosložni šećeri - disaharidi (saharoza, laktoza, maltoza)
višesložni šećeri - oligosaharidi i polisaharidi (maltodekstrin, skrob)
Ova podela je bitna za brzinu kojom se ugljeni hidrati apsorbuju. Što je lanac duži, duže traje i njihova razgradnja i apsorpcija.
Monosaharidi se sastoje od samo jedne molekule, najbrže ulaze u krv i mogu biti brzo upotrebljeni kao energija. Pri tome glukoza (grožđani šećer) i galaktoza čine to brže od fruktoze (voćni šećer).
Disaharidi se sastoje od 2 molekule, kao npr. saharoza. Uz pomoć enzima, disaharidi (laktoza, saharoza, maltoza i izomaltoza) se razgrađuju u monosaharide kako bi mogli biti upotrebljeni kao energija.
Kako kompleksni ugljeni hidrati ( kao skrob i maltodekstrin ) postepeno budu razgrađeni u osnovne gradivne čestice, njihova apsorpcija traje duže, pa tako i njihovo pretvaranje u energiju traje duže nego kod jednostavnih ugljenih hidrata. Upravo zbog te osobine, kompleksni ugljeni hidrati su važni kod dužih faza treninga ili jednostavno drugog dela treninga, jer ostaje duze vreme na optimalnom nivou. Energija je osigurana na duzi rok, pa tako belančevine iz mišića su pošteđena od pretvaranja u energiju, a maksimalno sportsko dostignuće poboljšano.
Posted in 
